Kineska flota u blizini iranske obale: Znak nove globalne pomorske sile

U trenutku kada su satelitski snimci zabeležili kinesku pomorsku grupu kako ulazi u vode Arapskog mora, u blizini iranske obale, postalo je jasno da se pred regionom odvija mnogo više od rutinske vojne plovidbe. Rađa li se nova globalna pomorska sila i pokazuje li kineski zmaj, po prvi put, očnjake…

Nije reč o kratkotrajnoj poseti niti o simboličnom pokazivanju zastave. Kineski mediji misiju opisuju kao „dugoročnu“, a sastav grupe sugeriše da je Peking odlučio da u jednom od najosetljivijih geopolitičkih čvorišta sveta ostavi trajni trag.

Na čelu formacije nalazi se razarač klase Type 055, koji kineska mornarica klasifikuje kao razarač, dok zapadni analitičari neretko smatraju da po deplasmanu i vatrenoj moći više odgovara kategoriji krstarice sa vođenim raketama. Jedan od najpoznatijih brodova ove klase je Dalian. Reč je o plovilima sa 112 vertikalnih lansirnih ćelija, sposobnih da nose protivvazdušne, protivpodmorničke i krstareće rakete dugog dometa. Takav kapaccitet omogućava istovremeno dejstvo protiv više ciljeva u vazduhu, na moru i na kopnu, što ovu platformu čini ključnim elementom kineske projekcije sile.

Ipak, možda najintrigantniji brod u sastavu nije borbena jedinica, već specijalizovani brod za praćeenje i elektronsko izviđanje Liaowang-1. Formalno predstavljen kao brod za podršku kineskom svemirskom programu i praćenje lansiranja raketa, Liaowang-1 po dimenzijama i pr ocenjenom deplasmanu od oko 30.000 tona prevazilazi većinu sličnih platformi u svetu. Dugačak oko 225 metara i širok više od 30 metara, on je po veličini uporediv sa lakim nosačima aviona.

Njegova stvarna namena predmet je brojnih spekulacija. Satelitski snimci ukazuju na veliki broj kompleksnih antena i radarskih sistema raspoređenih duž plovila, što sugeriše sposobnost složenog radarskog osmatranja. Takvi sistemi omogućavaju detekciju ciljeva iz različitih uglova i na različitim frekvencijama, čime se povećava otpornost na ometanje i smanjuje efikasnost „stelt“ tehnologije. Drugim rečima, prisustvo ovakvog broda u regionu potencijalno komplikuje operativne planove vazduhoplovstava koja se oslanjaju na smanjenu radarsku uočljivost.

Za razliku od aviona za rano upozoravanje, poput američkog Boeing E-3 Sentry, brod ovakvog tipa ima gotovo neograničen energetski kapacitet i znatno dužu autonomiju. Može danima, pa i nedeljama, da prati vazdušnu i pomorsku situaciju u radijusu od nekoliko stotina kilometara. U kombinaciji sa pratnjom razarača i fregata, takva platformu je teško neutralisati bez ozbiljne eskalacije.

Geografski kontekst dodatno pojačava značaj ove misije. Arapsko more predstavlja ključnu pomorsku arteriju koja povezuje Persijski zaliv sa Indijskim okeanom i globalnim trgovačkim rutama. U tom prostoru redovno operiše američka Peta flota, sa bazom u Bahreinu, a prisutne su i snage drugih zapadnih država. Dolazak kineske grupe uvodi novi faktor u već ionako napetu bezbednosnu jednačinu.

Iran, kao strateški partner Kine, godinama pokušava da modernizuje svoje sisteme ranog upozoravanja, ali bez značajnog uspeha. Projekti poput aviona HESA IrAn-140, zasnovanog na ukrajinskoj platformi An-140, nisu dostigli operativni nivo u većem obimu. U tom kontekstu, prisustvo kineskog broda sposobanog za širokopojasno osmatranje moglo bi Teheranu pružiti dragocene podatke o kretanju stranih aviona i brodova u regionu.

Važno je, međutim, naglasiti da ne postoje javno dostupni dokazi o direktnoj razmeni taktičkih podataka između Pekinga i Teherana. Sjedinjene Države su ranije optuživale kineske izviđačke brodove klase „Yuan Wang“ za prikupljanje podataka koji bi mogli biti korišćeni u regionalnim sukobima, ali takve tvrdnje nisu bile potkrepljene konkretnim dokazima. Ipak, sama mogućnost da Kina poseduje tehničku sposobnost da prati satelitske komunikacije, balističke lansirne profile i vazdušne operacije u realnom vremenu ima snažan odvraćajući efekat.

Sa geopolitičkog aspekta, kinesko prisustvo u Arapskom moru uklapa se u širu strategiju širenja pomorskog dometa Narodnooslobodilačke armije Kine. Od uspostavljanja baze u Džibutiju 2017. godine do redovnih protivpiratskih misija u Adenskom zalivu, Peking postepeno gradi mrežu logističkih i operativnih tačaka duž ključnih trgovačkih ruta. Arapsko more je prirodan nastavak tog procesa.

Za Vašington, ova pojava znači da potencijalna kriza sa Iranom više ne bi bila bilateralna stvar. Iako je malo verovatno da bi Kina direktno intervenisala u oružanom sukobu, njeno tehničko i obaveštajno prisustvo može promeniti odnos snaga u domenu informacija i ranog upozorenja. U modernom ratovanju, nadmoć u informacijama često je jednako važna kao i vatrena moć.

S druge strane, moguće je da kineska misija ima i šire ciljeve: testiranje sopstvenih sistema u realnim uslovima, prikupljanje podataka o zapadnim mornaričkim formacijama ili demonstraciju sposobnosti dalekog razmeštanja snaga. Projekcija sile ne mora nužno značiti pripremu za sukob; ona može biti i signal o globalnim ambicijama.

U svakom slučaju, prisustvo kineske flote u Arapskom moru simbolizuje prelazak Pekinga iz regionalne u istinski globalnu pomorsku silu. To je poruka da Kina više ne posmatra bezbednosna pitanja Bliskog istoka kao udaljene, već kao deo sopstvene strateške arhitekture. Posledice takvog zaokreta tek će se u potpunosti sagledati, ali je izvesno da ravnoteža moći u ovom delu sveta više nije ista kao pre samo nekoliko godina.